“Jutros se vozim u busu i gledam kako trudnica od nekih 7 mjeseci trudnoće stoji i nitko da se udostoji da joj ponudi svoje mjesto da sjedne.
Stajala je baš do neke klinke od 15-ak godina, friško ofarbana za prve dane škole, slušalice u ušima… Sve na svom mjestu, osim kulture. I ja sam trudna, 5. mjesec. Iako sam bila par metara od te trudnice, ustala sam i dozvala tu mladu trudnicu da dođe sjesti. Nakon toga, ja sam otišla do te klinke gdje je ona stajala.
Odmah sam toj klinki izvadila slušalice iz ušiju i rekla joj da ustane da ja sjednem, jer sam trudna. Ona je, bez da mi je išta odgovorila, samo vraila slušalice u uši i nastavila slušati glazbu.
Ponovo sam joj izvadila slušalice iz ušiju i rekla da ustane, jer sam trudna i bole me noge. Ona mi je tada drsko i bezobrazno odbrusila: ‘Glupačo stara, još jednom mi izvadi slušalice i više nećeš biti trudna!’
Otvoreno mi je zaprijetila i ponovo stavila slušalice u uši. Par trenutaka sam je gledala, razmišljala šta da uradim i na kraju odustala od balavice. Kad je spremna tako nešto reći meni, koja sam skoro 3 puta starija od nje, možda je zaista spremna i udariti me…
Stajala sam idućih 20 minuta i nitko mi nije ustupio mjesto.
Baš sam se nekako razočarala, i pitam se ima li još negdje na ovom svijetu netko tko poštuje starije toliko bar da je spreman ustupiti mjesto u javnom prijevozu trudnici, invalidu ili starijoj osobi.”